16/03/2015 /2

16/03/2015

Fotografije poslao Predrag Zivanovic 

13/03/2015

Biser Metohije

Selo Velika Hoča, koje se nalazi na udaljenosti 5-6 km jugoistočno od Orahovca i oko 25 km od Prizrena, spada u red najstarijih srpskih naselja u Metohiji. Prvi put se, sa još osam sela, kao "Hotcka metohija" pominje u darovnom pismu Stefana Nemanje Manastiru Hilandaru iz 1198/9. godine. Naselje se formiralo oko glavne srednjovekovne saobraćajnice, koja je pratila tok Hočanske reke. Prostor Velike Hoče sa svojim tradicionalno bogatim vinogorjem, zahvaljujući velikom broju sunčanih dana, prosečne nadmorske visine oko 400 metara, zaštićen je sa istočne i severne strane planinskim vencem Milanovac /893 metara/, Gradište sa ostacima srednjovekovnog grada Zatriča /1039 metara/ i Koznik /1006 metara/ dugim više od 30 km, koji celo Podrimlje štiti od zimskih severoistočnih hladnih vetrova. Zbog otvorenosti rečnih i potočnih dolina prema jugu i zapadu, u području Velike Hoče se oseća uticaj primorske klime koja prodire dolinom Belog Drima i izuzetno blagotvorno deluje na vinogradarstvo. Uzgoj vinove loze i tradicionalna proizvodnja odličnih vina u Velikoj Hoči doprineli su izgradnji brojnih građevina i objekata, posebno hrišćanskih svetinja.

Sva pisana dokumenta o naselju Velika Hoča vezuju se za gajenje vinove loze i proizvodnju vina i rakije. Slučajno otkriven keramički vrč kapaciteta 300 do 400 litara, prilikom iskopavanja temelja za vinski podrum u mestu Vrelo u blizini Velike Hoče i Orahovca, potvrđuje činjenicu da se stanovništvo ovog kraja još u doba Rimskog Carstva bavilo vinarstvom i poljoprivredom. Istorijski centri naselja Velika Hoča se vezuju za crkvene objekte i vinice. Zna se da je u 15. veku Velika Hoča imala svoj trg, koji je opredelio najznačajniju tačku okupljanja stanovništva na prostoru između Dečanske vinice i crkve Svetog Stefana. Vinica je posebno građen deo kuće namenjen isključivo preradi grožđja i čuvanju vina. Velika Hoča predstavlja izrazito dragocen kulturno-istorijski kompleks i kulturnu celinu svojim bogatstvom tradicionalnog graditeljstva od izuzetnog značaja, jer se u selu očuvao veliki broj hrišćanskih crkava, kojih ima ukupno trinaest.

Jedna od najstarijih crkava u Velikoj Hoči je crkva Svetog Nikole, koja se nalazi na seoskom groblju, nedaleko od potoka, sagrađena u 13. veku, a obnovljena u 16. veku. Crkva Svetog Nikole je bila kroz istoriju administrativni centar Hotačke Metohije. To je jednobrodna građevina pravougaone osnove sa poluobličastim svodom, bez kupole. Crkva Svetog Nikole je zidana tesanim kamenom, a pod crkve je popločan kamenim pločama. Na nekoliko metara zapadno od crkve Svetog Nikole je rustično obrađen zvonik od tesanog kamena. Prvobitne originalne freske crkve Svetog Nikole, koje obuhvataju površinu od oko 150 kvadratnih metara, su sačuvane samo u delovima : najbolje očuvana i svakako najznačajnija, je kompozicija Svetog Save i Svetog Simeona koji se klanjaju ikoni Bogorodice sa Hristom. Ikonostas je radio cuveni srednjovekovni slikar Longin, nakon 1577. godine, kada je obnovljena Pećka Patrijaršija. One su, zahvaljujući istom vremenu nastanka i vrsnom majstoru, veoma slične freskama u priprati Pećke Patrijarsije. /Izvor MNEMOSYNE/

Crkva, danas Manastir Svetog Jovana, u mesnom izgovoru poznat kao manastir Svetog Jovana Glavoseka, registrovan je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja iz 14. veka. Manastir Svetog Jovana se nalazi na prostranom i ravnom temenu brega koji dominira okolinom, na severoistocnom kraju sela Velika Hoča. Na severnom obodu brega je jak izvor Vrelo, od koga nastaje Hotačka Reka, čija voda se smatra lekovitom, a na čijem toku je nekada bilo više vodenica. Crkva manastira Svetog Jovana ima četvorolisnu osnovu i predstavlja jedini očuvani primerak takve gradnje na Kosovu i Metohiji. U glavnom brodu, istočna i zapadna konha su nešto više i polukružne iznutra, a severna i južna strana su niže i pliće. Glavni brod i priprata manastira Svetog Jovana imaju poluobličasti svod. Zidovi manastira Svetog Jovana su građeni od tesanog kamena i sige, sa debelim malterskim spojnicama. Crkva manastira Svetog Jovana nije nikada imala kube. Ulazna vrata su na zapadnoj strani, a na crkvi se nalazi i pet prozora. U severozapadnom delu porte je sagrađen zvonik skladnih proporcija od obrađenog kamena i opeke. Crkva manastira Svetog Jovana je oslikana u osmoj deceniji 16. veka, a konzervatorskim radovima je otkriven stariji sloj fresaka nastalih u 14. veku. Veliki deo fresaka manastira Svetog Jovana u Velikoj Hoči je premalterisan ili prekrećen, tako da je sačuvano oko 70 kvadratnih metara fresaka, koje i danas svojom svežinom boja dokumentuju kvalitet rada nepoznatog majstora. Na zapadnom zidu hrama Svetog Jovana je lik Sveto Simeona Mirotočivog, a do njega je predstavljen Sveti Sava. Ikonostas manastira Svetog Jovana, delo slikara Longina je postavljen istovremeno sa oslikavanjem hrama, što dokumentuje mesto na kome se nalazi, sadrži stare velike ikone : Hrista Svedržitelja i Bogorodie Odigitrije /svevoditeljke/ između kojih centralni položaj ima Isus Hrist na prestolu. /Izvor MNEMOSYNE/

Crkva Svetog Stefana, posvećena Svetom Arhiđakonu Stefanu potiče iz 14. veka i nalazi se u centralnom delu sela Velika Hoča. To je glavna seoska crkva u kojoj se redovna obavlja služba Božja. Crkva Svetog Stefana je jednobrodna građevina, pravougaone osnove, sa spolja trostranom, a iznutra polukružnom apsidom, bez kubeta, ograđena zidom, koji uokviruje prostrano dvorište sa konakom i bunarom. Zidovi crkve Svetog Stefana su rađeni od nešto krupnijeg kamena i finije su obrađeni. 1853. godine je crkva Svetog Stefana obnovljena, kada je prizidana nova priprata sa tročlanim zvonikom iznad zapadnog ulaza.

U Velikoj Hoči, među hočanskim crkvama se još nalaze i sledeće svetinje : Crkva Sv. Luke, Crkva Sv. Proroka Ilije, Crkva Sv.Nedelje, Crkva Sv. Petke, Crkva Sv.Ane, Crkva sv.Arhangela Gavrila, Crkva Sv.apostola Petra, Crkva Svete Preciste Bogorodice, bezimena Crkva na Ridu, Crkva Sv.Vasilija, Crkva Sv. Spasa – Hrista Spasitelja. /Izvor MNEMOSYNE/

Od doba cara Stefana Dušana vinogradi Velike Hoče pripadaju manastiru Dečani, čiji monasi i danas aktivno koriste iste vinarske podrume u selu. Pod privatnim vinogradima u okolini naselja je, pre rata na Kosovu i Metohiji, obradjivano preko 160 hektara. Povoljni ekološki uslovi su omogućavali da seljani na jednom hektaru sade od 10.000 do 12.000 čokota vinove loze, od čega je proizvođeno vino prodavano podrumu "Orvin", kao izuzetno kvalitetan i cenjeni izvozni proizvod na zahtevnom svetskom tržištu. Najuspešnije i najčešće su gajene crne vinske sorte grožđa "prokupac", "vranac" i "game", kao i bele vinske sorte "smederevka" i "rizling". Jedan deo proizvodnje čuvenog hočanskog vina je korišćen za domaću proizvodnju, upotrebu i prodaju. Proizvodnju vina u Velkoj Hoči je oduvek pratila i proizvodnja domaće rakije "komovice".

Do agresije NATO-a na Kosovo 1999. godine, u naselju Velika Hoča nije bilo nijedne albanske kuće. Danas u Velikoj Hoči, kao u svojevrsnom izolovanom getu, živi oko 700 Srba, suočenih sa dramatično teškim uslovima nemile svakodnevice i bezmerne patnje, bez osnovnih ljudskih prava, često bez struje i vode, te potpuno izolovanih u okruženju okolnih sela nastanjenih Albanskim stanovništvom. Veoma čest slučaj je fizička nemogućnost odlaska do sopstvenih vinograda, koje godinama zauzimaju "albanske komšije", koristeći sve načine i sredstva za ostvarenje svojih vekovnih planova, prinuđujući preostalo srpsko stanovnšstvo, bez ikakvih materijalnih prihoda i nemogućnosti korišćenja sopstvenih dobara, na "tiho" iseljavanje.    

Izvor: panacomp.net/srbija?mesto=kosovo_velika%20hoca

Реконструкција звонаре цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу

У Ораховцу је почетком октобра месеца започела реконструкција звонаре на цркви Успења Пресвете Богородице. Црква се налази у центру горњег дела Ораховца, који је вековима насељавало само српско становништво. Звонара се налази у саставу цркве, приљубљена уз њен западни део.

   Од пароха ораховачког, оца Срђана Јеринића, смо сазнали да је реконструкција звонаре одавно планирана, и да је са идејом пројекта  упознат владика Теодосије,  али да је због недостатка новца реконструкција одлагана до сада.
-    Реконструкција звонаре цркве Успења Пресвете Богородице у Ораховцу је кренула почетком октобра месеца и у плану је да се звонара у потпуности реконструише, с обзиром да је фасада пропала, и кров је у потпуности пропао - рекао нам је отац Срђан. Да радове изводи изабрали смо, по препоруци, фирму Маринковић из Звечана, која је имала најповољнију понуду, а која је изводила радове и у манастирима Драганац и Дечани. Реконструкцију финансирамо  из сопствених извора, од новца што је црква успела у једном дужем периоду да сачува и сакупи. Кренуло се са скидањем постојеће кровне конструкције и скидањем фасаде која је била у јако лошем стању. Фасада је у потпуности ољуштена, лимови су скинути са свих ћошкова, скинути су и стари прозори, који ће бити замењени новим. До сада је урађена нова дрвена кровна конструкција, приступило се изолацији и постављању лимова, звонара је  омалтерисана и на завршетку ће бити урађена нова фасада.  Сви радови на звонари би, ако Бог да, требало да буду завршени за петнаестак дана, када ћемо поставити и крстове који су још 2008. године поклоњени нашој цркви од верника из Београда - рекао је отац Срђан.
     Два крста која ће по завршетку реконструкције звонаре бити постављена на звонару и куполу цркве, је маја 2008.године ораховачкој цркви даривао Станоје Љубичановић, дипломирани машински инжењер из Београда, за своје здравље и здравље своје породице.  Брату Станоју, који се бави израдом крстова, је у оквиру акције ,, Улепшајмо светиње на Косову и Метохији“ Друштво пријатеља манастира Ђурђеви Ступови помогло да  крстове за нешто више од 1000 евра позлати и да их донесе на дар цркви у Ораховцу.
       По речима оца Срђана,  и у унутрашњости цркве би требало доста тога да се уради:
-Ако обезбедимо средства, на пролеће би требало да заменимо комплетну  електро-инсталацију у цркви новом, да скинемо стари слој креча и фарбе са зидова који је јако оштећен и да се црква окречи и вероватно бисмо реконструисали постојеће дрвене столице са стране које су у јако лошем стању. За сада све радимо из сопствених средстава, а за пролеће ако будемо обезбедили донаторе вероватно ћемо још нешто радити како би цркву уредили на прави начин.
      Црква Успења Пресвете Богородице је једина црква у самом граду Ораховцу. Обновљена је на старим темељима 1859.године. Изграђена је од тесаног камена са наглашеним западним порталом и звоником. На фасадама је узидано и неколико рељефа у камену. У цркви се чува део старијих и новијих црквених предмета и икона, као и богослужбених књига старијих и преко 200 година. Прелеп иконостас и старе иконе својом лепотом задивљују многе посетиоце из разних делова света који долазе у Ораховац. На иконостасу је , поред икона Господу Исусу Христу и Богородици, осликано и Успење Пресвете Богородице. Небројано пута су се пред иконом Мајке Божје у овоме храму дешавала чуда. У периоду од 1999.године наовамо, ова црква је више него икад постала уточиште и утеха православним житељима овога града. Око себе је сабрала преостали српски живаљ Ораховца и штити га од разних невоља и мука метохијске свакодневице. Иако се број Срба, од 3000 пре рата, смањио на једва неких четири стотине који живе у делу око саме цркве данас, ова светиња је недељом и празницима и даље пуна.
                                                                                                                   Оливера Радић

,,Кловнови без граница“ одушевили децу Ораховца и Велике Хоче

У оквиру манифестације ,,Кловнови без граница“, из Ирске је на Косово и Метохију  допутовала група кловнова-аниматора,  како би приказујући своје вештине унели радост у животе деце која на овим просторима живе. У оквиру свог двонедељног боравка на Косову и Метохији,  обишли су неколико градова и наступали за децу у Косовској Митровици, Грачаници, Косовској Каменици, Приштини, Пећи, Призрену, Јањеву, а наредних дана ће посетити децу у још неким местима.

Циљ им је да наступају за децу свих заједница које на Косову и Метохији живе, да им покажу акробатске и жонглерске вештине, шашаве трикове, уз пантомиму, падање, плакање и смејање, али и да пруже могућност да и деца дођу на бину и покажу своју сналажљивост и спретност у некој кловновској догодовштини. 
       У Велику Хочу су ,,Кловнови без граница“ дошли у петак поподне и наступали у сали  Дома културе пред  око триста малишана из Велике Хоче и Ораховца.  Велико одушевљење, аплаузи, повици,, Браво!“, пратили су сваку тачку вешто изведену. А аниматори  Сара из Италије, Микела из Немачке, Арон из Ирске и Кин из Енглеске су за само неколико минута успели да освоје срца деце, да их насмеју, изненаде, задиве својим жонглирањем, акробацијама, триковима, игром...
     По окончању кловновског спектакла, деца су се попела на бину да се фотографишу са кловновима и да питају кловнове када ће опет да дођу јер им је ,,много било лепо, забавно“. Радост је била обострана и како нам је рекао један од кловнова, Кин из Енглеске, оваква реакција деце их чини срећним:
-Ми смо до сада наступали за децу у многим земљама у свету (Јордану, Сомалији, Руанди) а на Косову смо по први пут, мада су ранијих година долазиле наше колеге из Шпаније, Немачке, Франуске. Ових дана смо наступали за децу различитих заједница широм Косова. Наступали смо у различитим амбијентима, на отвореном, или у затвореном простору, у учионицама и салама, негде за двадесеторо деце, а негде за 300 и  више. Али  је  резултат свуда  исти. Деца  се радују на исти налин, и смеју се на исти начин, а то је заправо наш циљ“.
      Пројекат ,, Кловнови без граница“  је присутан у Европи и Африци, а његов циљ је ,, Да деца поново буду деца“. Аниматори, су углавном уметници професионалци који своје време највише проводе са децом у областима кризе и шире осмехе међу њима.